МО ЈЕ ОДГОВОРИЛО НА НАШ ЗАХТЕВ ЗА САСТАНАК СА МИНИСТРОМ ОДБРАНЕ И РЕШАВАЊЕ НЕКИХ ОД ПРОБЛЕМА КОЈИ МУЧЕ ЗАПОСЛЕНЕ У МО И ВС

You are currently viewing МО ЈЕ ОДГОВОРИЛО НА НАШ ЗАХТЕВ ЗА САСТАНАК СА МИНИСТРОМ ОДБРАНЕ И РЕШАВАЊЕ НЕКИХ ОД ПРОБЛЕМА КОЈИ МУЧЕ ЗАПОСЛЕНЕ У МО И ВС

ОДГОВОР НА НАШ ДОПИС:

“ЗАХТЕВ МИНИСТРУ ОДБРАНЕ ЗА САСТАНАК СА НАШИМ СИНДИКАЛНИМ ПРЕДСТАВНИЦИМА” ‹ Синдикат Гвоздени пук

Поштовани колеге и чланови синдиката, у целости вам преносимо одговоре на наш захтев по појединим питањима ка МО.

Молимо вас да, пре него што дате савет синдикату о даљем наступу, констатујете да сте СИНДИКАТ ВИ или би требало да будете ако желите нешто да промените у свом животу на боље.

Нека вам ово буде одговор на питање: ” Да ли да се учланим у синдикат?” Једино уз вашу бројност и што већу подршку синдикат може променити неке од ових проблема. Учланите се већ данас и дајте снагу борби за наша права јер нико други неће поменути ваше проблеме осим синдиката.

НАДАМО СЕ ДА ЋЕ НАС НОВИ МИНИСТАР ШТО ПРЕ ПОЗВАТИ НА САСТАНАК И ДА ЋЕМО КРОЗ СОЦИЈАЛНИ ДИЈАЛОГ ЗАПОЧЕТИ РЕШАВАЊЕ ОВИХ ПРОБЛЕМА .

ОДГОВОР МИНИСТРА ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

НА ЗАХТЕВЕ СИНДИКАТА:

” ПРЕДЛОГ ОДГОВОРА СИНДИКАТУ „ГВОЗДЕНИ ПУК”

У складу са вашим дописом којим сте се непосредно обратили министру одбране Републике Србије господину Милошу Вучевићу од 21.11.2022. године, са молбом за одржавање састанка по питању актуелних проблема запослених у МО и ВС, те да су надлежне организацијске јединице МО и ВС размотриле све аспекте наведеног дописа, обавештавамо вас следеће:

У периоду од 2019. године до данас, синдикат „Гвоздени пук“ покретао је иницијативе које су озбиљно разматране, а неке од њих уважене и примењене ради унапређења радно-социјалног статуса припадника МО и ВС.

Својим последњим обраћањем, синдикат је иницирао решавање изузетно великог броја тема, које су и раније биле разматране.

Сходно наведеном, у наставку вам достављамо одговоре по изнетим проблемима:

• Предлог синдиката да се Правилником о накнади путних и Других трошкова и Других примања у Војсци Србије утврди право на накнаду трошкова превоза за Долазак на рад и одлазак са рада до висине реалних трошкова.

Правилником о накнади путних и других трошкова и других примања у Војсци Србије (у даљем тексту: Правилник о накнадама) регулисано је право професионалном војном лицу и цивилном лицу на накнаду трошкова превоза за долазак на рад и одлазак са рада до висине цене месечне претплатне карте у градском, приградском и међуградском саобраћају а највише у висини износа накнаде трошкова због одвојеног жтвота од породице, односно 11.986 динара (члан 27. ст 1. и 3. Правилника).

Просечна вредност накнаде трошкова превоза за долазак на рад и одлазак са рада, која је исплаћена професионалним припадницима Војске Србије за септембар 2022. године износи 5.402 динара, што није ни приближно лимитираној вредности накнаде. Међутим, слажемо се да постоји одређени број професионалних припадника ВС и МО којима накнада трошкова превоза за долазак на рад и одлазак са рада не покрива реалне трошкове.

Имајући у виду специфичност и посебност вршења војне службе, која подразумева узбуне, маневре, војне вежбе, приправност ради извршења одређених задатака, немогућност избора радног места и места службовања, премештаја, вршења службе у свим условима, као и због других ванредних ситуација проузрокованих потребама оперативне способности, професионална војна лица остварују и. друге накнаде као што је накнада дела трошкова за закуп стана и накнада трошкова због одвојеног живота од породице, које под прописаним условима припадају и војним службеницима и војним намештеницима. Накнада дела трошкова за закуп стана надокнађује део или цео трошак закупа стана за лица која немају решено стамбено питање што омогућава професионалним војним лицима да закупе стан у месту службовања или у близини места службовања, што им се ни на који начин не условљава и да поред тога остваре накнаду трошкова превоза за долазак на рад и одлазак са рада до висине накнаде трошкова због одвојеног живота од породице, што сигурно може да покрије трошкове превоза, а уједно обезбеђујеизвршавање свих ми сија и задатака у условима који вршење војне службе чине специфичним.

С друге стране цивилно лице се прима у службу у Војске Србије са унапред познатим местом службовања и у складу са Законом у Војсци Србије, може се распоредити и ван места у ком ради само ако на то пристане,

Зато су у том контексту и са становишта Уставног суда у предметима оцене уставности и законитости одредбе члана 27. Правилника о накнади (којим је уређена материја накнаде трошкова превоза за долазак на рад и одлазак са рада) који, између осталог, указује да су Законом о Војсци Србије уређена права и дужности професионалних припадника Војске Србије, што значи да се у погледу тих права не примењују ни општи прописи који се односе на друге државне службенике, нити општи прописи о раду, те да је законодавац уредио на особен начин права и обавезе професионалних припадника Војске Србије због свих специфичности професионалне војне службе, јер се професионални припадници ВС генерално разликују од других државних службеника због службе коју обављају, што је основ, који је разуман и сразмеран, за разликовање у условима остваривања одређених права.

Међутим, без обзира на наведено, предлог Војног синдиката „Гвоздени пук“ у вези са повећањем накнаде трошкова превоза за долазак на рад и одлазак са рада биће разматран у наредном периоду, сходно економским могућностима и приоритетима у систему одбране.

• Повећање износа Дневнице за службено путовање, накнаде трошкова за рад на терену, накнаде за службу на посебним војним објектима, Дневних накнада за извршавање посебних задатака и активности и вредности бода за обрачунавање накнаде трошкова због одвојеног живота од породице, накнаде дела трошкова за закуп стана и накнаде трошкова у вези са решавањем стамбеног питања.

Износ дневнице за службено путовање, накнаде трошкова за рад на терену, накнаде за службу на посебним војним објектима, дневних накнада за извршавање посебних задатака и активности и вредности бода за обрачунавање накнаде трошкова због одвојеног живота од породице, накнаде дела трошкова за закуп стана и накнаде трошкова у вези са решавањем стамбеног питања утврђени су Решењем о утврђивању износа дневнице за службено путовање, накнаде трошкова за рад на терену, накнаде за службу на посебним војним објектима, дневних накнада за извршавање посебних задатака и активности и вредности бода за обрачунавање накнаде трошкова због одвојеног живота од породице, накнаде дела трошкова за закуп стана и накнаде трошкова у вези са решавањем стамбеног питања .

У складу са Решењем, вредност дневнице за службено путовање утврђена је у нето износу 500,00 динара и задњи пут је повећавана 2017. године, након завршетка фискалне консолидација јавних финансија у Републици Србији, (која је започета крајем 2014. године), када је дошло до смањење плата и осталих примања у јавном сектору, због чега је дошло и до смањења наведене вредности дневнице.

Такође вредност дневне накнаде за рад на терену и дневне накнаде трошкова за службу на посебним војним објектима утврђена је у нето износу 1.100,00 динара и задњи пуг је повећавана 2017. године, док је вредност дневне накнаде за ангажовање на извршавању посебних задатака утврђена у нето износу 1.800,00 динара и задњи пут је повећавана 2016. године.

Поред тога вредност одређених накнада, односно вредност бода за обрачунавање накнаде трошкова због одвојеног живота од породице, накнаде дела трошкова за закуп стана (која тренутно износи 18,44 динара) није повећавана дуги низ година, тачније последњи пут 2008. године, док је вредност накнаде трошкова у вези са решавањем стамбеног питања (која тренутно износи 25,00 динара) повећавана задњи пут 2011. године.

Чињеница јесте да је вредност еурибора од марта ове године у сталном порасту и да се одражава на раст месечних ануитета код стамбених кредита са варијабилном каматном стопом и задужених у еврима. То неминовно утиче и на стандард лица која отплаћују исте.

Међутим у протеклом периоду доста тога је учињено у погледу побољшање материјалног положаја, статуса и стандарда свих професионалних припадника Војске Србије и запослених у Министарству одбране, у ком контексту говори и чињеница да је у периоду од 2016. године пораст плата професионалних припадника Војске Србије од 65% до 96% (у зависности од чина, нивоа квалификација и службе у систему војног здравства). Министарство одбране ће у сарадњи са Владом РС и даље тежити ка побољшању стандарда професионалних припадника ВС, те ће и питање повећања вредности наведених накнада и вредности бода бити разматрано у наредном периоду.

• Међусобна искључења одређених основа за увећања (ноћни рад, празнични и прековремени рад) услед исплате Дневнице за Дежурство и накнаде за ангажовање у КЗБ.

Чланом 83. став 1. Закона о Војсци Србије прописано је да се због посебних услова под којима врши службу у Војсци Србије, а нарочито због учешћа на вежбама, логоровањима, маневрима и узбунама, рада дужег од пуног радног времена, вршења службе дежурства и других облика унутрашње службе, немогућности избора радног места и места службовања, премештаја, вршења службе у свим условима, као и због других ванредних ситуација проузрокованих потребама оперативне способности, професионалном војном лицу утврђује коефицијент за обрачун плате који је од 20% до 50% већи од коефиццјента који се утврђује на основу положаја и чина, а у оквиру средстава за плате обезбеђених у буџету Републике Србије намењеном за финансирање одбране.

У ставу 2. наведеног члана Закона о Војсци прописано је да се под радом дужим од пуног радног времена из става 1. овог члана сматра рад у случају предузимања мера приправности, рад у случају узбуне у јединици, односно установи, за време војних вежби, за време борбе против елементарних непогода, за време дежурства или сличне дужности у команди, јединици или установи Војске Србије и у приликама које захтевају да се продужи започети рад чије би обустав.њање ијти прекидање имало штетне последице за оперативну способност команде, јединице, односно установе или би нанело знатну материјалну штету или угрозило живот и здравље војних лица и других грађана.

Чланом 83. став 4. Закона о Војсци прописано је да се на права и обавезе професионалног војног лица проистекле из посебних услова службе у Војсци Србије не примењују одредбе општих радно-правних прописа о увећаној заради.

Сва дежурства у систему одбране су, сагласно члану 83. Закона о Војсци препозната као посебни услови под којима се врши служба у Војсци, за које професионална војна лица која обављају службу дежурства или су ангажована на извршавању задатака у Копненој зони безбедности, поред увећања основног коефицијента од 20%Q5%, остварују и дневну накнаду за дежурство или дневну накнаду за ангажовање на извршавању посебних задатака.

Међусобна искључења одређених основа за увећања су уобичајена нормативна пракса у зависности од њихове природе, сврхе и међусобног односа. Готово идентично материјално ешење је и у члану 30. Закона о платама државних службеника и намештеника , а поједина међусобна искључења предвиђена су и у члану 24. Закона о систему плата запослених у јавном сектору 5 .

Због посебних услова под којима се врши служба у ВС утврђен је и додатни коефицијент који у себи, поред осталог, у одређеним ситуацијама садржи и рад дужи од пуног радног времена, те се у том контексту он међусобно искључује са другим примањима.

• Проблем спровођења Уредбе о пријему у професионалну војну службу у пракси, у смислу превођења војника по уговору у подофицире на одређено, односно неодређено време, с обзиром да је командантима јединица Дато право да одлучују и предлажу њихово превођење, те у том смислу предлажу иницирање попуне свих упражњених формацијских места подофицира, професионалним војницима који испуњавају услове прописане наведеном Уредбом.

Одредбом члана 23. став 1. тачка 3) Уредбе о пријему у професионалну војну службу6 прописно је да се у професионалну војну службу без конкурса, односно непосредним пријемом могу, ако су испуњени општи услови прописани Законом, односно посебни услови прописани овом уредбом и уколико потребе службе то зах’гевају, примити професионални војник – у својству подофицира, након завршеног основног курса за подофицире.

Чланом 6. Уредбе регулисано је да попуна формацијских места у командама, јединицама и установама и радних места утврђених актом о унутрашњем уређењу и систематизацији ван Војске Србије, која се у смислу Закона, сматрају формацијским местима, врши се у складу са планом попуне.

Предлог за попуну формацијских места професионалних војних лица пријемом лица у професионалну војну службу подноси командант батаљона, њему раван или виши старешина. Кандидати за пријем у професионалну војну службу примају се у својству подофицира – наредбом начелника Генералштаба Војске Србије сходно одредби члана 24. став 1. тачка 2) Уредбе.

На основу наведеног, закључује се да Уредба омогућава пријем професионалних војника у својству подофицира, а да организационе јединице Министарства одбране и Војска Србије опредељују, на основу анализа стања попуне и имајућег стања кадра, на који ће се начин вршити попуна упражњених ФМ подофицира. На основу њихових предлога израђује се План попуне за сваку годину и исти се доставља на усвајање, а касније на реализацију.

Поред тога, професионални војници, као кандидати за пријем у службу у својство подофицира морају да испуњавају све прописане услове за пријем (нпр. врста и степен стручне спреме, здравствена способност, прописане године живота и др.). Што се тиче основног курса за подофицире, сваке године на наведени курс упућује се максималан број кандидата.

• Решавање проблема једног броја официра и подофицира у Војсци Србије који су ограничено способни за професионалну војну службу и због тога нису више у могућности да дају Довољан Допринос раду у својој јединици, те сходно томе предлажу да се размотри њихово превремено пензионисање.

У складу са важећим прописима Виша и Главна војно лекарска комисије доносе оцену и налаз по коме професионално војно лице оцењују по питању здравствене способности за службу на један од следећих начина:

• неспособан за ПВС,

• способан за ПВС и

• ограничено способан за ПВС- способан или неспособан за дужност коју обавља.

Приликом даљег вођења у служби или регулисања другог стања у служби и ова чињеница се узима у обзир, с циљем да се омогући лицу да може квалитетно да обавља послове у складу са ограниченом здравственом способношћу коју има.

Прописи који су у надлежности Управе за војно здравство Министарства одбране опредељују да ли је лице, у складу са својом здравственом способношћу, неспособно за ПВС, што за крајње има доношење наредбе о престанку професионалне војне службе.

• Решавање великог броја подофицира и војника по уговору који су у цивилству самофинансирањем завршили факултет, на начин да се Донесе уредба којом ће се извршити попуна формацијских места официра из редова подофицира и војника по уговору који су завршили факултете, а раде у тим јединица.иа дужи низ година.

Уредбом је дата могућност подофицирима и војницима по уговору који су у цивилству самофинансирањем завршили факултет да буду примљени у службу у својству официра. Наиме, одредбом члана 6. став 4. Уредбе прописно је да се у професионалну војну службу могу, ако су испуњени општи услови прописани Законом, односно посебни услови прописани овом уредбом и уколико потребе службе то захтевају, примити професионални војник и подофицири у својству официра.

Као и код попуне ФМ подофицира, организационе јединице Министарства одбране и Војске Србије опредељују, на основу анализа стања попуне и имајућег стања кадра, на који ће се начин вршити попуна упражњених ФМ официра.

Међутим, специфично за попуну ФМ официра је да се лица у професионалну војну службу у својству официра првенствено примају по завршетку школовања у војнообразовним установама (кадети након завршетка Војне академије и Медицинског факултета), а да се знатно мањи број лица прима у својство официра по другим основама. По другим основама се прима дефицитаран кадар који се не школује у војнообразовним установама (правна служба, грађевинска служба, музичка служба и сл.) или који се у недовољном броју школују у војнообразовним установама (нпр. техничка служба).

Према томе, уколико се процени да се од имајућег стања кадра може примити одређени број лица у својству официра, покреће се процедура пријема интерним конкурсом на коме могу, под једнаким условима, да учествују само припадници Војске Србије и Министарства одбране. Тек уколико се процени да се интерним конкурсом не може извршити попуна ФМ официра, расписује се јавни конкурс на коме могу учествовати сви држављани Републике Србије. На основу наведеног, сматрамо да подофицири и војници по уговору који су у цивилству самофинансирањем завршили факултет нису у неравноправном положају у односу на лица из грађанства.

• Предлог да се са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања постигне Договор да цивилна лица у Војсци Србије буду пензионисана раније у односу на лица из грађанства, односно са 55 године, због обављања задатака у Војсци Србије и што су у униформи у војној средини провели већи део радног стажа.

Наведени предлог није искључиво у надлежности Министарства одбране и захтева опсежну анализу.

• Решавање проблема војника по уговору из разлога што већини војника команданти продужавају уговоре на по 6 месеци, годину или две године због чега је угрожена њихов“ егзистенције па напуштају службу, те предлажу Доношење одлуке министра одбране којом би се командантима нааолсило да након првог уговора на одређено време, следећи уговор не може бити закључен на период краћи од З године. Такође, предлажу да војници по уговору који имају чин разводника, Десетара и млађег водника након трећег уговора у Војсци Србије буду примљени у службу на неодређено време.

Мишљења смо да када је реч о професионалним војницима сматрамо да би одређивање формацијских места на неодређено време и пријем професионалних војника на неодређено време довело до још већег ‘*старења” кадра што сматрамо да није добро.

Осим тога, војници по уговору су лица која су у служби на одређено време, али имају могућност да током своје службе у Војсци аплицирају да буду примљени у професионалну вдјну службу у својству подофицира и официра или да буду примљени у службу у својству цивилног лица на неодређено време, у складу са својим компетенцијама и жељама.

• Цивилним лицима да се омогући лечење у војним здравственим установа.ма и да се боловање тшта умањује за 5%, као и осталим припадницима војске, да им се омогући да се раније пензионишу у односу на остало грађанство.

Висина накнаде зараде за време привремене спречености за рад цивилног лица на служби у Војсци Србије, као државним службеницима и намештеницима и другим запосленима у другим државним институцијама, у складу са Законом о здравственом осигурању, износи 65% од основа за накнаду зараде, а основ представља просечна зарада коју је осигураник остварио у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад. Уколико би се повећао основ за накнаду зараде цивилном лицу на служби у Војсци Србије, нема оправдања да то право буде ускраћено и другим категоријама осигураника.

Законом о пензијском и инвалидском осигурању одређене су категорије осигураника који раде на пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и који могу под посебним условима остварити право на пензију, где су између осталих, препозната и обухваћена категорија професионалних војних лица (члан 42). Поред тога, Законом је утврђено да та радна места и послови не могу бити административно-техничка радна места, односно послови, већ само послови на којима је рад нарочито тежак, опасан и штетан за здравље, односно послови на којима је обављање професионалне делатности ограничено навршењем одређених година живота или због природе и тежине посла, физиолошке функције опадају у тој мери да онемогућавају њено даље успешно обављање.

Чланом 10. Закона о Војсци прописано је да су цивилна лица војни службеници и војни намештеници и да се њихова радна места састоје од општих, правних, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених, административних и пратећих помоћнотехничких послова у Војсци Србије.

Из наведеног произилази због чега цивилна лица нису препозната у тој категорији осигураника који раде на пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и који могу под посебним условима остварити право на пензију.

Недвосмислена и јасна је разлика између професионалне војне службе коју врше професионална војна лица и службе цивилних лица, те је у том смислу оправдана и разлика која се огледа у одређеним бенефитима категорије професионалних војних лица у односу на категорију цивилних лица, као што је бенефицирани радни стаж па и другачији услови, односно године старости и стажа за одлазак у пензију.

Што се тиче предлога да се цивилним лицима омогући право на лечење у војним здравственим установама, указујемо да је Министарство одбране више пута покушавало да изменама прописа који регулишу здравствено осигурање у цивилном здравству и прописа који регулишу здравствено осигурање у војном здравству, омогући цивилним лицима право на лечење у војним здравственим установама или могућност да се определе за врсту здравственог осигурања које желе (војно или цивилно). Међутим, такав предлог ипак није реализован у досадашњем периоду, али чињеница која иде у прилог цивилним здравственим осигураницима јесте да је мрежа цивилних здравствених установа много шира од војне као и да (поред тога) цивилни здравствени осигураник може да се лечи на терет свог фонада у војној установи, као и обрнуто.

• Предлог да се јединицама за електронска Дејства утврди коефицијент за Дефицитарна радна места.

Посебни услови службе и посебне специфичности појединих јединица константно се прате и у зависности од тих специфичности врши се корекција коефицијената за посебне услове службе, због тежине, карактера и трајања рада односно посла.

Предлог за поновно увођење командирског Додатка.

Имајући у виду да се кроз угврђену положајну групу исказује вредност формацијског места и да се кроз исту вреднују параметри као што су сложеност посла, компетентност, одговорност у раду, аутономија у раду и пословна комуникација, а у односу на њих и од ризика на раду, то су сви елементи формщијских места вредновани према формацијским елементима прописаним за место на које је војно лице постављено на ту дужност, тако и командирску, која је у односу на остале дужности у јединици већа, те је на тај начин вреднован ранији додатак за командирску дужност.”

Војни синдикат Гвоздени пук ће извршити консултације са својим правним тимом и колегама из Савеза самосталних синдиката Србије , чији је од јуче члан и у складу са тим предузети даље кораке у синдикалној борби за права запослених у МО и ВС.

Ваш, војни синдикат Гвоздени пук

КО – СМЕ – ТАЈ – МОЖЕ