ПОЗИВ ДА СТАНЕТЕ У ЗАШТИТУ СВОЈИХ ВОЈНИКА
И ЗАУСТАВИТЕ ПРОГОН СИНДИКАЛНИХ ПРЕДСТАВНИКА И ЧЛАНОВА
Господине председниче,
Обраћамо Вам се као војници, старешине, очеви, мајке и грађани Републике Србије, дубоко узнемирени и потресени системским прогоном синдикалних представника и чланова у Војсци Србије.
Након што се у медијима почетком 2024.године појавила изјава да синдикате у Војсци и Полицији треба угасити, престао је сваки облик социјалног дијалога у Министарству одбране и Војсци Србије. Уместо разговора и институционалног решавања проблема, започета је сурова и организована кампања застрашивања, притисака и уништавања синдикалног деловања.
Ово више није питање синдиката.
Ово је питање страха, части, породице и људског достојанства.
КАД СЕ У ЗОРУ УЛАЗИ У КУЋУ ВОЈНИКА – ТО НИЈЕ ПРАВДА
Најдраматичнији и најболнији тренутак овог прогона догодио се пре пар месеци приликом хапшења председника војног синдиката „Гвоздени пук“ и његовог заменика.
У раним јутарњим часовима, док су му деца још спавала у својим креветима, у његову породичну кућу упао је готово цео вод Војне полиције. Пред очима породице, у атмосфери страха и понижења, осам сати је трајао детаљан претрес дома једног војника и старешине са беспрекорном каријером.
Деца су гледала наоружане људе у сопственој кући не знајући шта се догађа и зашто им одводе оца. Све то на рођендан млађег сина.
Породица је проживљавала страх који ниједна војничка заклетва не оправдава.
Заплењени су рачунари, синдикална документација и личне ствари, иако оптужбе нису имале никакве везе са синдикалним радом. Та сцена није била спровођење закона — била је порука. Порука свима осталима шта их чека ако се усуде да подигну глас. Та порука је нарочито истакнута стављањем лисица председнику синдиката на писти у сред касарне, након 12 часова претреса канцеларија синдиката и заплена. Наредног дана су га такође под лисицама спроводили како би га што више понизили и застрашили чланове.
ПРОГОН КОЈИ СЕ ШИРИ КАО СТРАХ
Док су председник синдиката и његов заменик били у притвору, синдикална група „Равњак“ је насилно угашена. Људима су у њихово име попуњавани захтеви за иступање из синдиката. Следиле су претње прекомандама, уцене, притисци на породице, блокирање каријера…
Истоветан сценарио примењен је у Крушевцу, Краљеву, Новом Пазару, Београду, Пироту а потом и у Прокупљу, где је у Војној пошти 2822 под притиском и претњама из синдиката иступило више од 80% чланова. Тренутно се прогон спроводи над члановима широм земље .
Људима је прећено:
Забраном одласка у мисије,
заустављањем напредовања,
непотписивањем уговора о раду,
немогућношћу запошљења члана породице,
премештајима далеко од породице…
Сведоци , који су сведочили у поступцима против председника, су застрашивани да промене исказе.
О председнику и руководству се шире најпрљавије лажи о криминалу, пљачки, богаћењу…
Против председника и заменика су покренути дисциплински поступци како би их на војном суду адекватније казнили и по могућству удаљили са посла. У току су саслушања сведока и припреме оптужби.
Војна полиција тражи од синдиката да испитује финансијске извештаје, донације ка војсци … иако није надлежна за синдикат, који је независтан од послодавца .
Председник синдиката је померен са свог радног места због “безбедносне” провере и постављен на ниже радно место уз стални надзор . Одузет му је без налога пиштољ, као лично наоружање и покренут поновни поступак за утврђиваење дозволе у оквиру кога је у старту добио негативну „безбедносну“ проверу. Решење о годишњем одмору добија први пут у три термина, у мају, октобру и децембру, ни један од оних које је тражио како би са децом, која иду у основну школу провео део одмора за време распуста. Користи се свака могућност да се човеку онемогући нормалан живот.
Ово није безбедносни поступак.
Ово је системско ломљење људи.
КО СУ ЉУДИ КОЈЕ ПРОГОНЕ?
То су старешине Војске Србије са највишим службеним оценама и одликовањима.
То су људи са факултетима, наградама, похвалама и годинама часне службе.
То су људи који се никада нису мешали у политику нити се коме замерили.
То су људи који су прихватили жртву за све у систему одбране.
То су они који су држави дали све, а данас су од исте те државе проглашени непријатељима — јер су тражили поштовање Закона и Устава.
ВАШЕ ЋУТАЊЕ ИМА ТЕЖИНУ
О свему овоме обавештени су Генералштаб, Министарство одбране, министар и многи представници власти. Нико није реаговао. То ћутање се у касарнама доживљава као одобрење .
А када војник изгуби осећај правде — губи се и поверење.
ЗАТО ВАС ПОЗИВАМО
Господине председниче, као врховног команданта Војске Србије, позивамо Вас да:
станете у заштиту својих војника,
зауставите даљи прогон синдикалних представника и чланова,
обезбедите поштовање Устава, Закона и међународних конвенција,
спречите да Војска Србије постане простор страха уместо части.
Тражимо да се вреднују знање, рад и пожртвованост — а не припадност или неприпадност синдикату.
Ово није борба против државе.
Ово је борба за част Војске Србије и за част српског војника.
