Са дубоким поштовањем и искреном тугом опраштамо се од генерала Небојше Павковића, једног од симбола отпора и јуначке одбране наше отаџбине током НАТО агресије 1999. године.
Као командант Треће армије, генерал Павковић је у најтежим тренуцима историје показао непоколебљиву храброст, витештво и одлучност да брани земљу и народ. Под његовом командом, борци су стајали на бранику отаџбине, достојанствено, часно и непокорно, оставивши пример који ће трајати генерацијама. За заслуге током ратног стања одликован је Орденом слободе.
Његова борба за част и истину није се завршила након краја НАТО агресије. Наставио је борбу и у хашком казамату, где је, у тешким условима, провео године свог живота, бранећи идеале за које се борио и не одричући се ни своје војничке заклетве, ни своје Србије. Иако су тамо већ унапред били осуђени и знали своју судбину, сви наши генерали држали су се храбро, а међу њима понајвише генерал Павковић. Након 20 година проведених у затвору, генерал се и разболео, али његов дух и његов понос остали су непоколебљиви до последњег дана.
Умро је као што је и живео — верујући у част, у војничко достојанство и у своју земљу. Дочекао је бар, да умре у својој Србији, којој је дао све што је имао, своју част и знање, на крају и свој живот.
Његово име остаје уписано у историји као сведочанство одбране, пожртвовања и љубави према Србији.
Војни синдикат „Гвоздени пук“ изражава најдубље саучешће породици, саборцима и свима који су делили идеале слободе и части са генералом Павковићем.
Нека му је вечна слава и хвала.
