Поштовани колеге, желимо вам срећан 1.Мај, међународни празник рада уз жељу да следећи дочекамо са много мање брига и проблема у бољој радној атмосфери и са знатно вишим стандардом живота. Ваш, војни синдикат Гвоздени пук добија све значајнију улогу у животу запослених у МО и ВС у Србији. Верујемо да имамо начина и енергије да заинтересујемо представнике послодавца за социјални дијалог, за који нису били превише заинтересовани у претходном периоду. До следећег празника рада можемо постићи многе резултате а то је могуће само уз вашу подршку и чланство. Учланите се у наш синдикат ако још увек нисте. Позовите своје колеге да се учлане, да постигнемо што пре бројност и колективни уговор какав заслужујемо. Само заједно можемо да се изборимо са незаинтересованошћу послодавца за наше проблеме. Празник рада се славипрвог маја као међународни празник радничког покрета. Први мај је датуумкојим се обележава добијено право на 8 сати рада, 8 сати сна и 8 сатиправа на властити живот. То је датум којим се обележава велики успехчовечанства у борби за права радника, пропраћен бројним жртвама и нетреба га заборавити без обзира на тешкоће које и данас постоје у борбиза радна права.Дана 4. маја 1886. године стотине хиљада америчких радникасу изашли на улице да би захтевали опште прихватање осмочасовног радногдана. Чикаго је био центар покрета. Радници су тамо месецима агитовализа осмочасовно радно време и уочи 1. маја њих 50.000 је већ било уштрајку. Нових 30.000 придружило им се следећег дана; то је довело већидео чикашке производње до застоја.Страх од насилних класних сукобаобузео је град. Насиља није било у суботу и недељу, 1. и 2. маја. Али упонедељак, 3. маја туча у којој су учествовале стотине избила је у МекКормик Риперу између радника чланова синдиката, који су спречени да дођуна посао и оних који нису припадали синдикату које је Мек Кормикзапослио уместо њих. Многобројна и добро наоружана полиција брзо сепалицама и ватреним оружјем умешала како би повратила ред. Убили су 4члана синдиката, а повређених је било много.Након инцидента, групаанархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом, позвала јераднике да се и сами наоружају и у уторак увече (4. мај) учествују умасовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет. Изгледало је да судемонстрације са само 3.000 биле потпуни промашај. Али пред крај особачији идентитет никад није утврђен бацила је бомбу која је убила 7 иранила 67 полицајаца.Градске и државне власти похапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт.Дана 11. новембра 1887. године четворица, укључујући Парсонса и Спајса,су погубљени. Сви погубљени заговарали су оружану борбу и насиље каореволуционарне методе, али њихови тужиоци нису нашли никакве доказе даје ико од њих стварно бацио бомбу.Док је Парсонова погребна поворкапролазила градом 250.000 људи постројило се дуж улица Чикага, како биизразили своју солидарност са погубљеним радницима.Од тада, наПрвом конгресу 2. Интернационале одржаном 1889. године одлучено је:„Први мај је заједнички празник свих земаља на којима радничка класатреба да манифестује јединство својих захтева и своју класнусолидарност“. Од тада се сваке године обележава трагични Хејмаркетовскидогађај као дан међународне радничке солидарности у виду демонстрација.За раднике и синдикалисте широм света, Хејмаркет је постао симболпотпуне неједнакости и неправде капиталистичког друштва. До данашњегдана, како у нашој земљи, тако и у целом свету, тај дан се обележава успомен мученицима са трга „Хејмаркет“.
Ваш, војни синдикат Гвоздени пук
